[vc_row type=”vc_default” css=”.vc_custom_1586691229189{padding-top: 20px !important;}”][vc_column][vc_separator color=”custom” border_width=”5″ accent_color=”rgba(221,51,51,0.15)” css=”.vc_custom_1584556576117{padding-top: 20px !important;padding-bottom: 20px !important;}”][vc_custom_heading source=”post_title” font_container=”tag:h3|text_align:left” use_theme_fonts=”yes” css_animation=”bounceIn” css=”.vc_custom_1586721577903{padding-bottom: 20px !important;}”][vc_column_text]Slikar Miroslav Anđelković preminuo je u 76. godini života, potvrdila je Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu.
Miroslav Anđelković je rođen u Jelašnici 1945. godine, gde je i odrastao. Školu za primenjenu umetnost „Đorđe Krstić“ u Nišu završio je 1965. godine. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića, završio je 1970. godine i postdiplomeske 1972., kod istog profesora.
Tokom 1989. godine specijalizovao je slikarstvo u Muzeju Prado i na Akademiji San Fernando u Madridu kao stipendista španske vlade. Bio je član Udruženja likovnih umetnika Srbije i Umetničkog udruženja Lada. Bio je redovni profesor crtanja i slikanja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
U periodu od 1971. do 2011. godine Anđelković je imao 23 samostalne izložbe u brojnim gradovima u Srbiji, kao i u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. U to vreme izlagao je i na više od 130 kolektivnih izložbi u zemlji i inostarstvu, među kojima su one u Luksemburgu, Parizu, Cirihu, Bazelu, Lucernu, Arau, Krajovi, Velikom Trnovu, Moskvi i Nitri.
U likovni život Srbije uključio se 1970. godine na izložbi „Generacija 1969/70“. Samostalnom izložbom slika predstavio se beogradskoj likovnoj publici 1971. u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta.
Godinama je sarađivao sa istaknutim piscima i pesnicima. Crtežima je opremio knjige „Božiji ljudi“ Bore Stankovića, „Ibriš Aga“ Stevana Sremca, „Beli kamen“ Dragoljuba Jankovića, Lirske narodne pesme Timočke krajine „Oj lele, Stara planino“, „Divinska Mikena“ Radmila Radovanovića i druge.
Sa pesnikom Tomislavom Mijovićem objavio je tri knjige združenog poetsko – likovnog dnevnika pod naslovima „U blagosti i osami“ (1997), „Svetlucanja, dozivanja…“ (1999) i „Javke, odsjaji, ugarci…“ (2003).
Islikao je knjigu Stevana Raičkovića „Zapisi o Crnom Vladimiru“ kao i slikarske dnevnike „Iz dana u dan“ latinica „Liber mutus“ i dnevnik crteža i zabeleški „Usamljenosti, zavičaju moj“.
Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su nagrade KPZ Srbije (1970), nagrada na izložbi grafike malog formata zemlja Balkana (2002) i nagrada Univerziteta „Velika plaketa sa poveljom“ (2011).
[/vc_column_text][vc_separator color=”custom” border_width=”5″ accent_color=”rgba(221,51,51,0.15)” css=”.vc_custom_1584556964330{padding-top: 50px !important;padding-bottom: 50px !important;}”][/vc_column][/vc_row][vc_row type=”vc_default”][vc_column][vc_custom_heading text=”Galerija” font_container=”tag:h3|text_align:left” use_theme_fonts=”yes” css_animation=”bounceIn” css=”.vc_custom_1584642874515{padding-bottom: 20px !important;}”][dt_gallery_masonry bwb_columns=”desktop:4|h_tablet:3|v_tablet:2|phone:2″ loading_effect=”fade_in” image_border_radius=”0px” project_icon_color=”#ffffff” project_icon_border_width=”0px” include=”27100,27102,27104″][vc_separator color=”custom” border_width=”5″ accent_color=”rgba(221,51,51,0.15)” css=”.vc_custom_1582062881854{padding-top: 100px !important;padding-bottom: 50px !important;}”][/vc_column][/vc_row]