[vc_row type=”vc_default”][vc_column width=”1/3″][dt_icon_text layout=”layout_1″ dt_text_title=”Autori: Siniša Ilić i Tina Gverović” heading_tag=”h5″ dt_text_title_font_style=”normal:normal:none” dt_text_title_line_height=”26px” dt_text_desc=”Trajanje: 12 ‘” dt_text_content_font_size=”16px” dt_text_content_line_height=”24px” show_btn=”n” icon_picker=”icomoon-the7-font-the7-tag-05″ dt_text_icon_size=”16px” dt_text_icon_bg_size=”20px” dt_text_icon_border_width=”0px” dt_text_icon_paddings=”0px 10px 0px 0px” dt_text_icon_color=”rgba(137,137,137,0.85)” dt_icon_bg=”n” css_dt_carousel=”.vc_custom_1587747609091{padding-bottom: 10px !important;}” dt_text_icon_title=””][vc_separator color=”custom” border_width=”5″ accent_color=”rgba(221,51,51,0.15)” css=”.vc_custom_1584556576117{padding-top: 20px !important;padding-bottom: 20px !important;}”][/vc_column][vc_column width=”2/3″][vc_video link=”https://vimeo.com/401889741″ el_aspect=”43″ align=”right”][/vc_column][/vc_row][vc_row type=”vc_default” css=”.vc_custom_1586096049816{padding-top: 30px !important;}”][vc_column][vc_custom_heading source=”post_title” font_container=”tag:h3|text_align:left” use_theme_fonts=”yes” css_animation=”bounceIn” css=”.vc_custom_1584643539603{padding-top: 30px !important;}”][vc_column_text]Film Kameleon naručio je Muzej savremene umetnosti iz Beograda, u okviru saradnje između Muzeja savremene umetnosti, Beograd i Tate Modern, London, 2014
Izvođači: Vladimir Aleksić, Dušan Broćić, Vladislava Đorđević, Sena Đorović, Jana Jevtović i Saša Reljić
Montaža: Vanja Kovačević. Kamera i postprodukcija: Pablo Ferro Živanović
Dizajn zvuka: Damjan Ćiriliović. Koordinatorka produkcije: Una Popović. Odeća: Maja Mirković
Film Kameleon – prvi koji su Ilić i Gverović producirali zajedno – uzima Invertiranu kuću kao početnu tačku. Ovde su različiti segmenti instalacije prilagođeni i ponovo korišćeni kao deo skupa u različitim prostorima napuštene zgrade Muzeja savremene umetnosti. Hameleon je sinonim za stalni razvoj ljudskih odnosa, ograničen prostorom u kojem su ti odnosi reverzibilni i promenljivi. Kroz proces proizvodnje mesta (u ovom slučaju muzeja), film služi kao metafora ljudskih odnosa, baveći se stvarnim potrebama pojedinaca i njihovim stvarnostima. Naglašava proces izgradnje prostora koji je još uvek nedovršen; prostor koji je uhvaćen između poremećaja i regulacije, koji polako prerasta u nešto i počinje da ima smisla.[/vc_column_text][vc_separator color=”custom” border_width=”5″ accent_color=”rgba(221,51,51,0.15)” css=”.vc_custom_1584556964330{padding-top: 50px !important;padding-bottom: 50px !important;}”][/vc_column][/vc_row]